Женидба Реље Крилатице (Ал замало)

Један од многобројних излета у животу ми је посао агента за издавање некретнина који тренутно радим. Мислим да је најбољи на свету јер је, како то волим да кажем, панк, а објективно, дођем на посао у десет, пијем кафу, зовем људе телефоном, шетам по граду, показујем станове и наплаћујем провизију. Нови огласи стижу уторком и петком. Једног уторка, не баш давно, окрећем још један број на листи. У питању је стан у близини Сајма, гарсоњера.

-Моје поштовање. Овде Марија из агенције...

И чујем глас. Боже!

Одушевила сам се. Прибрано настављам:

-У реду. Реците ми ваше име.

-Реља.

-Као Реља Крилатица.

-Да.

Одмах сам ,,огласила'' стан и сваког дана звала Рељу да проверим да ли га је издао јер, наводно, тако треба. Истина је да сам се заљубила у његов глас као некад Исидора Секулић у глас радијског водитеља. У мору клијената, тражила са ,,жртве.'' Таман сам одустала од Реље и упознавања кад, сетим се рускиње која тражи стан на месец дана. Волим такве клијенте. Прави сам агент за њих. Зовем њу, пристаје.

Договорили смо се за суботу ујутру, пола десет. Маштала сам о том сусрету, размишљала да ли да обучем сукњу или панталоне, а спремање за њега завршило се тако што сам претходне вечери изашла, попила коју, ,,заборавила'' да оперем косу, каснила, и на крају узела такси. И Реља је каснио. Када се појавио, ја сам се благо речено, саблазнила, разочарала, и зачудила како је могуће да неко тако просечан има такав глас. Бог има смисао за хумор и често се шали на мој рачун.

Срећа па сам издала стан (јесам трговац) ставила новац у џеп, размишљајући да ли да купим сукњу или панталоне и заборавила на моју несрећну заљубљеност у Рељу, у његов глас. Ствари често нису онакве какве бисмо ми желели да буду, а ни људи нису онакви како их ми замишљамо, зар не?