понедељак, 22. јун 2015.

Лилит



Весна је била добра супруга. Волела га је. Кошуље које му је прала су дивно мирисале и биле су тако брижљиво опеглане. Њихов син увек обучен у љупка плава одела, чисте косе. Ручак га је чекао спремљен, кућа беспрекорно чиста. Водити љубав са њом било је лепо, некако угодно. Никада га није наљутила, никад изговорила ружну реч, опсовала, чак ни током вођења љубави. Волео ју је на неки начин. Волео је њену смиреност, педантност, њену ћутљиву природу. Увече, када би заспала гледајући тв, узимао је телефон и слао смс поруке њој. Тако је било и те вечери. 
Виђали су се неколико пута месечно, увек на другим местима. Понекад је одлазио у њен стан који је мирисао на глину. Одећа јој је била разбацана, фрижидер празан. Скидала је зелени кимоно испод ког није имала ништа и узимала га на душеку који је лежао на поду. Знала је да му у сред недеље, док је на састанку, пошаље поруку: ,,Јебала бих те.''  Он би се извињавао, лажући да му је син болестан и журио да се види са њом. Једном га је сачекала испред кафића у ком је седео са кумом, и ту, на паркингу, на још топлој хауби нечијег аутомобила га узела. Следећи пут га је, иако је рекао да га не зове викендом, позвала на кафу. Седели су у малом, ушушканом кафићу, а она је одједном раширила ноге и рекла: ,,Задовољи ме.'' Са ове дистанце, себи је био смешан, он, власник фирме, муж и отац,  како дрхти међу ногама квази вајарке али у том тренутку је померио сто, задигао љубичасту хаљину и спустио усне доле.
-Та жена је ђаво, често је мислио.
Упознао ју је на једној изложби. Носила је тексас шорц и чизме на пертлање у сред јуна. Било му је то чудно. Стајао је испред извајаних нагих тела мушкарца и жене који су општили, када му је пришла. Држала је у једној руци чашу пива, у другој упаљену цигарету.
-Добро вече. Имате ли упаљач?
Насмејао се.
-Питам за себе, наставила је она.
Шокирала га је њена отвореност. Није могао да поверује. Разменили су неколико реченица, она га је стисла за гузу и шапнула:
-Да ли си икада био јебан?
Осврнуо се да провери да ли га неко гледа, и ни сам не зна како, већ следећег момента у хаустору јој је лизао чизму. 
Једном се појавила у његовој фирми у црном мантилу и бордо ципелама и од његове секретарице затражила састанак. Кад је чуо ко га тражи, брже-боље ју је примио. Лежерно је скинула мантил. Била је гола. Гурнула га је на сто, срушила рачунар и узела га. Вриштала је док је свршавала. Кад је изашла, он је позвао секретарицу и замолио је да ово чува у тајности. Климнула је главом. Од тога дана, стално јој је куповао ситнице, тиме њено ћутање, а повремено јој је давао слободан дан.
Покушавао је да је остави. Гризла га је савест. Враћао би се кући, играо се са сином, водио љубав са Весном и клео се да ће је оставити. Она као да је знала, већ сутрадан би се јавила и курвањским гласом рекла: ,,Немам ништа на себи. Реци шта би ми радио.'' Заказала би му састанак у парку, задигла сукњу, задовољила га у ауту док су се возали градом, завукла се испод стола у ресторану, терала га да је опслужи у лифту неке зграде.
Враћао се кући исцрпљен, уморан од двоструког живота. Весна није слутила ништа. Гледала га је својим крупним, зеленим очима, смешила се и говорила:
-Мили, опеглала сам ти кошуљу за сутра. Идем у кревет.
Водили би љубав, она је тихо јецала и исто тако свршавала у тишини.
Послао јој је поруку да жели да се виде сутра, размишљајући о њеном заносном телу, слатком дупенцету и укусу њеног међуножја. Оставио је телефон мислећи о сутрашњем дану. Увукао се у кревет у ком је Весна већ лежала. Загрлио ју је и привукао себи.
Окренула се, погледала га и рекла:
-Јебала бих те.

субота, 20. јун 2015.

Old spice



Тих дана није мислила о њему. Живела је живот онако како је најбоље умела: ред посла, ред књижевности, ред свакаквих послова. Ретка књига ју је довела у омиљену библиотеку. Док је превртала по сигнатурама и отварала тешке фиоке, осетила је присуство духа. Осетиш. Кожа се најежи. Знала је. Преко пута је стајао он. Осмех и учтиво поздрављање. 
Дан ју је обиковао пропуштајући је кроз гвоздене руке стварности. Пристајала је на игру варајући на покеру. Шетала је и мислила о крајевима, о шалу Исидоре Данкан, о Ани Карењиној, зеленим пашњацима младости, млечним ноћима и сунчаним јутрима кад: он.
-Еј!       
-Еј! Други пут данас.
Приближио се и пољубио је у образ. Осетила је Armani code, а испод, тамо где га је љубила док је спавао, као подтекст Old spice. Све се вратило  и ударило је као бумеранг по средини чела, док је време пролетело, а они остали изгубљени у прошлости.
-Ту сам. Шта има ново?
-Све је по старом. Шта ти радиш?
-Радим, пишем магистарски. Све је исто, осим што планирам да се женим следеће године.
Да ли је то нестало ваздуха?
-Драго ми је због тебе. Морам да идем, истражујем нешто. Све најбоље.
Коракнула је и почела да плаче.
,,Ето, жени се. Знала сам да ће овај дан доћи али зар тако брзо? Зашто не ја? И зашто плачем? Одувек сам мислила...''
Сетила се Венчања мог најбољег пријатеља, мислила је о свадбеним песмама и обредима преласка, а заборавивши на светло на семафору. 
Баш тада, Светлана је поправљала руж. Журила је на састанак.
Туп звук.
Чуо је за сахрану, али није стигао. Морао је да ради. Чудно, али осетио је олакшање. Одлучио је да још данас запроси девојку.