Лилит

Весна је била добра супруга. Волела га је. Кошуље које му је прала су дивно мирисале и биле су тако брижљиво опеглане. Њихов син увек обучен у љупка плава одела, чисте косе. Ручак га је чекао спремљен, кућа беспрекорно чиста. Водити љубав са њом било је лепо, некако угодно. Никада га није наљутила, никад изговорила ружну реч, опсовала, чак ни током вођења љубави. Волео ју је на неки начин. Волео је њену смиреност, педантност, њену ћутљиву природу. Увече, када би заспала гледајући тв, узимао је телефон и слао смс поруке њој. Тако је било и те вечери. 
Виђали су се неколико пута месечно, увек на другим местима. Понекад је одлазио у њен стан који је мирисао на глину. Одећа јој је била разбацана, фрижидер празан. Скидала је зелени кимоно испод ког није имала ништа и узимала га на душеку који је лежао на поду. Знала је да му у сред недеље, док је на састанку, пошаље поруку: ,,Јебала бих те.''  Он би се извињавао, лажући да му је син болестан и журио да се види са њом. Једном га је сачекала испред кафића у ком је седео са кумом, и ту, на паркингу, на још топлој хауби нечијег аутомобила га узела. Следећи пут га је, иако је рекао да га не зове викендом, позвала на кафу. Седели су у малом, ушушканом кафићу, а она је одједном раширила ноге и рекла: ,,Задовољи ме.'' Са ове дистанце, себи је био смешан, он, власник фирме, муж и отац,  како дрхти међу ногама квази вајарке али у том тренутку је померио сто, задигао љубичасту хаљину и спустио усне доле.

-Та жена је ђаво, често је мислио.

Упознао ју је на једној изложби. Носила је тексас шорц и чизме на пертлање у сред јуна. Било му је то чудно. Стајао је испред извајаних нагих тела мушкарца и жене који су општили, када му је пришла. Држала је у једној руци чашу пива, у другој упаљену цигарету.

-Добро вече. Имате ли упаљач?

Насмејао се.

-Питам за себе, наставила је она.

Шокирала га је њена отвореност. Није могао да поверује. Разменили су неколико реченица, она га је стисла за гузу и шапнула:

-Да ли си икада био јебан?

Осврнуо се да провери да ли га неко гледа, и ни сам не зна како, већ следећег момента у хаустору јој је лизао чизму. 
Једном се појавила у његовој фирми у црном мантилу и бордо ципелама и од његове секретарице затражила састанак. Кад је чуо ко га тражи, брже-боље ју је примио. Лежерно је скинула мантил. Била је гола. Гурнула га је на сто, срушила рачунар и узела га. Вриштала је док је свршавала. Кад је изашла, он је позвао секретарицу и замолио је да ово чува у тајности. Климнула је главом. Од тога дана, стално јој је куповао ситнице, тиме њено ћутање, а повремено јој је давао слободан дан.

Покушавао је да је остави. Гризла га је савест. Враћао би се кући, играо се са сином, водио љубав са Весном и клео се да ће је оставити. Она као да је знала, већ сутрадан би се јавила и курвањским гласом рекла: ,,Немам ништа на себи. Реци шта би ми радио.'' Заказала би му састанак у парку, задигла сукњу, задовољила га у ауту док су се возали градом, завукла се испод стола у ресторану, терала га да је опслужи у лифту неке зграде.

Враћао се кући исцрпљен, уморан од двоструког живота. Весна није слутила ништа. Гледала га је својим крупним, зеленим очима, смешила се и говорила:

-Мили, опеглала сам ти кошуљу за сутра. Идем у кревет.

Водили би љубав, она је тихо јецала и исто тако свршавала у тишини.

Послао јој је поруку да жели да се виде сутра, размишљајући о њеном заносном телу, слатком дупенцету и укусу њеног међуножја. Оставио је телефон мислећи о сутрашњем дану. Увукао се у кревет у ком је Весна већ лежала. Загрлио ју је и привукао себи.

Окренула се, погледала га и рекла:

-Јебала бих те.