Када размишљам о љубави и њеном смислу, увек дођем до истог
закључка: да је љубав сама по себи смисао. Чини ми се да бих се могла одрећи разних ствари, доста тога, али ње никако. Гласам за љубав, бирам је јер
даје мом животу смисао.
Када говорим о љубави, тада мислим на различите врсте: најпре на родитељску која нас
припрема за ватрено крштење живота, онда на пријатељску љубав без чије је живот
бљутав, на чулну и узвишену љубав мушкарца и жене која резултира откривањем
свете тајне и потомством,
и
што је најбитније-спасењем
душе. На крају мислим и
на љубав
према Богу, на љубав
највишег реда.
Узвишени осећај његовог присуства и помоћи даје нашем животу смисао, јер Бог је љубав, и способност да волимо добили смо од Њега као највећи дар, када нас створи по лику свом. Љубав
је најтежи и најлепши задатак који се остварује кроз Њега и са његовом помоћи, а кроз њу нам се открива смисао.
Ко
уме да воли, не би требао да ради ништа друго.
Душко
Радовић
Нема коментара:
Постави коментар